Пре око 4.000 година у древном Вавилону први пут је обележена Нова година и до данас је славе људи широм планете уз музику, ватромет, друштво, било у кућној атмосфери, било у ресторанима или на улицама и трговима. Међутим, обичаји су се променили од тих давних времена, а иако истим поводом, у различитим земљама слави се на другачије начине, па се поставља питање који су то начини и шта они значе.
Према античким ауторима, прослављање Нове године настало је од светковине рађања Сунца, и током историје, како су се мењали религијски системи, мењали су се и календари и начини рачунања времена, па и дан када се дочекује Нова година.
У античком Риму, она је почињала 1. марта. У Византији, почетак године је био 1. септембар. Први јануар био је у античка времена дан када су у Риму конзули ступали на дужност. Тада је приређивано опште славље уз међусобна честитања и дељење поклона.
Хришћани су вековима зазирали од обележавања Нове године због противљења паганским традицијама, па се тек од 12. века постепено прихвата 1. јануар као почетак календарске године.
Разне културе и религијски системи имају различите обичаје за дочек Нове године. Ипак, Грегоријански календар данас се из практичних разлога користи у готово целом свету. (rts.rs/…/proslava-nove-godine-kroz-istoriju.html)
Погледајте презентацију ученика I разреда (наставник ментор Соња Поповић):
