На Наставничком већу одржаном 15. јуна 2026. године разматрани су предлози за избор ђака генерације. Кандидати за ово престижно признање били су Богдан Ђокић, ученик одељења IV-1, и Елена Булатовић, ученица одељења IV-3.
Након сагледавања укупних резултата које су кандидати остварили током школовања, бодовања предвиђеног Правилником и гласања чланова Наставничког већа, за ђака генерације изабрана је Елена Булатовић IV-3.
Током свог школовања Елена је показала изузетну посвећеност учењу, одговорност, истрајност и спремност да својим радом и знањем допринесе угледу школе. Њени резултати, како у наставним, тако и у ваннаставним активностима, сведоче о континуираном труду, радним навикама и жељи за напредовањем. Поред остварених успеха, истицала се и својим примереним понашањем, сарадњом са вршњацима и поштовањем које је стекла међу наставницима.
Титула ђака генерације представља круну четворогодишњег рада, залагања и одрицања, али и признање за вредности које наша школа настоји да негује – знање, одговорност, упорност и међусобно уважавање.
Честитамо Елени Булатовић на заслуженој титули и желимо јој много успеха у даљем школовању, личном и професионалном развоју. Истовремено, честитамо и Богдану Ђокићу на постигнутим резултатима и достојном представљању своје генерације.
У наставку објављујемо говор којим се Елена Булатовић, овогодишњи ђак генерације, обратила присутнима на свечаности поводом завршетка школовања.
„Поштована комисијо, драги професори, васпитачи и ученици,
Велика ми је част што имам прилику да се обратим као кандидат за ђака генерације и да представим свој досадашњи рад, труд и постигнућа. Током школовања водила сам се идејом да знање не буде само средство за оцену, већ начин да разумем свет, напредујем и будем боља верзија себе. Учење за мене никада није било „бубање“, већ искрено разумевање и улагање себе у оно што радим.
Посебно сам поносна на своја постигнућа:
– прво место на школском такмичењу из анатомије и физиологије,
– друго појединачно место на републичком такмичењу из анатомије и физиологије
– друго екипно место на републичком такмичењу из анатомије и физиологије,
– диплому „Понос града Крагујевца“,
– учешће у раду Научног клуба у Центру за образовање Крагујевац,
– републичко место у оквиру литерарног конкурса (у оквиру домских активности),
– учешће у секцији „Реалистички приказ повреда, обољења И стања“.
Сва ово достигнућа нису само моја већ су уједно и достигнућа моје сколе. Акценат на своје четворогодисње школовање сам ставила на стицање што више знања из области медицине, јер се већ интезивно више од годину дана припремам за пријемни испит на Медицинском факултету па су сва моја интересовања у школи била везана за што бољу припрему. Али верујем да оно што човека заиста дефинише није само оно што је освојио, већ и начин на који је до тога дошао. Награда, посебно оваква, има смисао само ако је резултат стварног рада, знања и личног доприноса — а не околности, имена или очекивања која је неко већ унапред створио. Зато бих волела да свака одлука која се данас доноси буде тренутак искрене рефлексије — не само о томе ко има више ставки на папиру, већ о томе ко је заиста својим радом, истрајношћу и карактером заслужио да понесе ову титулу. Јер ђак генерације није само признање, већ и порука млађима шта значи труд, поштење и посвећеност.
Током школовања трудила сам се да будем добар друг, да помогнем када је потребно и да будем подршка, посебно онима који су се први пут нашли у домском окружењу и далеко од породице.
На крају, желим да изразим велику захвалност свим професорима, који су учествовали у мом образовању и обликовању, а посебно својој разредној Наташи Исаиловић и професору анатомије и физиологије Миломиру Спасовићу, који су ми били велика подршка и ослонац.
Без обзира на исход, мени остаје захвалност на свему што сам научила и на људима који су били део мог пута.
Хвала на пажњи.“
