14. фебруара 2022. године на Варошком гробљу у Крагујевцу обележена је 107. годишњица смрти др Елизабет Рос. Служен је помен и одано је дужно поштовање докторки Рос и осталим храбрим чланицама британске мисије у Првом светском рату. Др Рос је изгубила свој живот пружајући помоћ српским рањеницима и оболелим од тифуса.
У име ученика и запослених у Медицинској школи „Сестре Нинковић“ венац су положили Владимир Јакшић, директор школе, и Верица Јовановић, наставник Здравствене неге.
Из организационих и епидемиолошких разлога обележавању годишњице смрти др Рос нису присуствовали ученици школе.
Др Елизабет Рос рођена је 14. фебруара 1878. године у Лондону. Завршила је Медицински факултет и радила је као лекар у својој струци у многим местима све до избијања Првог светског рата. Када је чула да у Србији нема довољно лекара и медицинских сестара, била је веома дирнута и одлучила је да помогне. Понудила је да дође у Србију иако је у Србији владала епидемија тифуса. Пријавила се као добровољац и под покровитељством владе Русије долази у Србију средином јануара 1915. године. Била је свесна да долази међу тешко оболеле војнике и да ће сигурно и она оболети.
Најпре је отишла у Ниш, а одатле су је послали у Крагујевац, кога су због тифуса назвали Мртвим градом. Била је лекар у Првој резервној болници у Крагујевцу, а та болница са 200 постеља била је претворена у заразну болницу.
Иако свесна свих опасности, др Рос се предала послу. Др Антић је о њој написао: „Била је изузетно храбра, и знала је да нема много шансе да преживи јер је тифус био веома распрострањен. Радила је сама у тешким условима остајући са болесницима све док је могла да стоји на ногама. Дан и ноћ је неуморно лечила болесне војнике. Вршила је своју тешку и узвишену дужност до краја неустрашиво.“
Само недељу дана по доласку у Крагујевац, др Елизабет Рос почела је да осећа прве симптоме тифуса. Наставила је и даље да помаже и лечи оболеле.
Др Антић је о др Рос написао и следеће: „Још је храбрија била у својој болести; она је мирно, нечујно лежала, тешко болесна у врло скромној болесничкој собици. Жалила је само зашто није могла још дуже времена да указује своју помоћ нашим болесним војницима.“
После 13 дана борбе са тифусном грозницом умрла је 14. фебруара 1915. године на свој 37. рођендан.
Др Елизабет Рос је уз све војне почасти сахрањена на гробљу у Крагујевцу фебруара 1915. године.
Сахрани су присуствовали изасланици Престолонаследника, Владе, Врховне Команде, Црвеног Крста, страни војни аташеи, лекари, лекарска комисија Шкотских жена, многобројни официри и грађани.
Секција Црвеног крста Медицинске школе са домом ученика Сестре Нинковић