talenti u školi

Зовем се Елена Ђукић, рођена сам у Крагујевцу 22. фебруара 2007. године. Првих осам година школовања похађала сам у Основној школи „Радоје Домановић” у Крагујевцу. После завршеног основног образовања уписала сам Медицинску школу са домом ученика „Сестре Нинковић” такође у Крагујевцу.
Још од првог разреда основне школе гајила сам љубав према природним наукама као што су математика и свет око нас, односно биологија од петог разреда. Љубав према математици прешла је са моје баке на мог оца, а затим је пронашла пут и до мене. Решавање и вежбањезахтевних математичких проблема као ваннаставну активност видела сам као лепо искоришћено време јер бих увек позвала баку упомоћ, чак и када сам била у могућности самостално да решим задатак.
У седмом разреду такмичарски дух који сам изградила учествовањем на такмичењимаиз спортских дисциплина одлучила сам да унапредим и пријавим се на школско такмичење из математике на предлог моје наставнице која је приметила мој рад на редовнимчасовима. Пријатно сам била изненадјена кад су резултати стигли и показали мене на врху дугачке листе, редован рад се исплатио. Почела сам да долазим сваке недеље на додатне часове како бих се боље припремила за општинско такмичење на коме сам освојила похвалу и добила пласман на окружном такмичењу.
Често путујем са својом породицом, путовања за мене представљају истраживања. До сада сам посетила тридесет четири државе и током боравка у њима упознала нове људе различитих националности, кутура и веровања који су ми и данас пријатељи. У споразумевању и комуникацији са људима разних националности од великог значаја је познавање страних језика. Грчки учим од своје шесте године, а курс енглеског језика похађала сам једанаест година. Полагала сам тестове у Британском савету,који би се увек завршили успехом.
Као последица многобројних путовања још у ранијем детињству, пробудила се радозналост у мени да откријем маханизме и функције биљака, животиња, људи или свакојаке непознате појаве коју бих запазила. Биологија има 27 грана, обрађујући неке од тих грана у основној школи споменута је и грана медицине која примењује знања избиологије и других природних наука у клиничкој пракси, а то је биомедицина.Учење о сопственом организму ме је оставило без даха у плућима, ако је то заправо могуће. Баш због тога сам лако донела одлуку о уписивању средње школе и уписала Средњу медицинску школу “Сестре Нинковић” у Крагујевцу са жељом да помажем људима и једног дана постанем лекар.
Почетак школске године у новој школи, новом окружењу, са новим школским другарима, новим професорима и предметима које треба разумети и савладати је био најтежи. Највећи изазов било је учење анатомије и физиологије. Професор је био веома захтеван и стриктан, ализбог тога сам му данас веома захвална јер сам доста научила од њега.Професорово предавање и приступ ученицима и предмету пробудио је у мени жељу да се максимално потрудим и научим сваку област детаљно и са разумевањем јер сам била свесна да ће ми то знање користити и сада, након две године, а чак и касније на универзитету.
Учећи оразличитим системима органа користили смо разне моделе како би лакше упамтили и скицирали тај орган или систем органа у глави. У човековом организму сваки систем има своју функцију и значај, и треба да се научи, али мене су посебно заинтересовали респираторни и урогенитални систем органа о којима сам проширила знање на часовимабиохемије у другој години.
Биологија и хемија представљају основу за прикупљање знања у медицини. Школа има само једну лабораторију која је оскудно опремљена и понекад би часови хемије били одржани уз практичан рад у лабораторији. Вежбе које имамо сваке недеље у Универзитетском клиничком центру Крагујевац су од велике помоћи јер теоријско знање примењујемо у клиничкој пракси.На вежбама у клиничком центру сем познатих ствари о којима смо училитакође научимо, видимо, а понекад и учествујемо у интервенцијама о којима нисмо учили на редовним часовима у школи. Наравно то радимо са инструкцијама и уз надзор професора. Колило је занимљиво толико може бити опасно,јер су у нашим рукама животи људи, важно је бити смирени све радити са максималном пажњом и концентрацијом. Кратак период је био довољан да бела униформа и мантил постануомиљени одевни предмети у мом гардероберу.
Имала сам срећу да постанем деосеминара биомедицине за средњошколце уИстаживачкој станици Петница током похађања трећег и четвртог разреда. Налет емоција који сам осетила кад сам добила позив не могу ни са чим да упоредим, тада још нисам знала колико ће да ми значи то место. Зимски семинар за нове полазнике је био посебно узбудљив због првог одласка на такав семинар и наравно инспиративан јер сам присуствовала предавањима из већег броја различитих области. Нека од тих предавања су из области: биомолекула, ћелијске физиологије, молекуларне биологије, опште и органске хемије, пуфера, протеина и ензима, раствора и физиологије. Предавања су одржали сарадници и професори са различитих факултета, што је омогућило продубљивање мог интересовања за ове теме. Током овог семинара сам токодје радила на семинарском раду под називом Метилација ДНК и њен значај, који сам успешно испредавала и одбранила последњег дана семинара.
Летњи семинар је био више практично оријентисан, већину времена сам провела у лабораторији. Имала сам прилику да радим на бројним експериментима као што су: Екстракција капсаицина из црвене паприке, Изоловање ликопена и β-каротена из парадајза, хлорофилних и каротеноидних пигмената из листова биљака, Одређивање ензимске активности инвертазе и кинетичких параметара реакције хидролизе сахарозе, Исцрпљивање и засејавање бактерија, ПЦР, Пречишћавање рекомбинантног протеина и Испитивање утицаја мангана на Артемиа. Циљ летњег семинара је био да се ближе упознамо са лабораторијском праксом, развијемо вештине руковањем хемикалијама и анализом података. Чак и са овако напорним и захтевним распоредом нашли смо време за дружење, шетње до Петничког језера и одлазак на базене који је био идеалан предах од рада. На крају семинара сам успешно одрзала два групна предавања: Оштећење ендотеллног глyцоцалyx-а у бубрегу и друго презентовање експеримента: Синтеза фенитоина и Изолација кофеина.
Јесењи семинар био је краћи, али је био једнако користан јер је имао за циљ да нас припреми за писање предлога пројекта нашег оригиналног истраживачког рада за наредни циклус семинара као старији полазници. Одржала сам предавање на тему: Одговор осе микробиом-црева-мозак код Дросопхила меланогастер у условима дефицита аминокиселина и успешно одбранила своје предавање испред комисије. Боравак у Петници пружио ми је непроцењива искуства учења и примене знања, као и прилику да се повежем са другим полазницима и сарадницима који су увек било уз нас. Кроз заједнички рад у лабораторијама стекла сам нове пријатеље са којима делим страст према науци. Лабораторије су биле изузетно добро опремљене што ми је омогућило да осетим како изгледа рад у стварним научним условима. Све ове активности додатно су пробудиле моју љубав према науци и подстакле ме да наставим са истраживачким радом у будућности.
Слободно време након завшених часова у школи и учењаискористила сам за спортске активности. Од своје шесте до четрнаесте године бавила сам се модерним плесом и током тог периодасе упоредо бавила борилачком вештином, акидом којом се и даље бавим. Учествовала сам намногобројним државним, медјународним, европским и светским такмичењима из модерог плеса на којима самосвојила бројне медаље за групне и солистичке наступе. Претходне године на полагању за појас из аикида освојила сам звање другог дана, браон појаса. Од скорије сам и члан Планинарског друштва “Жежељ” из Крагујевца и проводим викенде активно у природи са пријатељима одмарајући мозак од напорне недеље у школи.
Такодје желим да нагласим да све више слободног времена проводим уживајући у читању књига на српском и енглеском језику. Највише уживам у читању загонетних романа из циклуса “Гробље заборављених књига” које је написао мој омиљени писац Крлос Руис Сафон због кога сам сате провела закована за странице које су оставиле дубок утисак на менеи употпуниле ме као личност.
Путујући кроз живот прелазимо успоне и падове, понекад залутамо са означеног пута и осећамо се изгубљено. Остваривање наших снова нема тачно исписану мапу до успеха. Снови се не остварују преко ноћи, сваког дана правимо мале, али значајне кораке. Грешке се дешавају, али оне су део процеса који нам говори да треба више да се потрудимо. Било је дана када сам имала мрвицу снаге за даље, али из свега треба извући поруку и сетити се да је одустајање најлакша и најгора опција.